Процена перформанси деградације еколошки прихватљивог папира за паковање хране захтева стандардизоване експерименте који симулирају природно окружење. Фокус је на тестирању његове стопе биоразградње, степена минерализације и безбедности производа разградње. Међународне стандардне методе као што су ИСО и АСТМ се обично користе за научну евалуацију.
Кључни индикатори процене: одређивање „праве деградације“ од „псеудо{0}}заштите животне средине“
Стопа биоразградње
Ово се односи на удео материјала који микроорганизми претварају у угљен-диоксид, воду и биомасу.
Стандард за усклађеност: Под условима индустријског компостирања (60 степени ±2 степена), стопа разградње мора бити већа или једнака 90% у року од 180 дана (према ИСО 14855-1).
Финална минерализација
Ово мери степен до којег је органски угљеник потпуно оксидован у ЦО₂, што одражава темељну деградацију.
Израчунато мерењем количине ослобођеног ЦО₂, степен минерализације треба да достигне више од 90% од оног референтног материјала.
Дезинтеграциони степен
Ово се односи на способност материјала да се физички разбије на мале фрагменте током компостирања.
Стандардни захтев: После 90 дана, тежина остатка који пролази кроз сито од 2 мм треба да буде мања или једнака 10% (ЕН 13432).
Процена екотоксичности
Деградирани остатак не сме да инхибира раст биљака или да поремети равнотежу микроба у земљишту.
Ово се обично проверава коришћењем брзине клијања семена (нпр. за купус, ротквице) и тестова активности дисања тла.
